О књизи: 2018 / Њено деликатно задимљено крзно блистало је на јаркој светлости Месеца. Како је била лепа. Како се испоставило, било је добро и лако се осетити у вучјој кожи. Лако је дисати. Бесплатно. Да тихо корачаш по смарагдно зеленим падинама прекривеним ћилимом од маховине, да шеташ између дрвећа, да чујеш певање ноћних птица, жуборење потока на неколико километара од тебе и да живиш... Да живиш како си никад живео... Он је прати. Дишући низ леђа. Сада и увек. И онда. Кад месец нестане и дође дан. У свету вукодлака, вампира и других злих духова, као иу њиховој крхкој, али безнадежној срећи, она то зна…